ВАЛЕНТИНИНЕ ПЈЕСМЕ У ЗБИРЦИ “ЗАВИЧАЈНО СТИХОВАЊЕ”
Наша Валентина Прелић је поводом Дана града и Дана поезије читала 1 од 2 своје пјесме које су се нашле у Завичајном зборнику чија је промоција одржана у Дому културе 21.3.2024. године.
22. 03. 2024.
РТРС снимао прилоге о нашим награђеним наставницамаДанас је екипа, РТРС-а снимала прилоге о наставници Борки Павловић и библиотекарки Бранкици Радоњић поводом добијања Светосавске награде.Прилози су снимљени кроз активности у њиховом радном окружењу, а биће емитовани у емисији Квадрат на знање.
https://youtu.be/7T-fnQe_d7c?t=3Међународни дан дјечије књиге обиљежава се 2. априла, прослављајући истовремено и рођендан великог бајкописца Ханса Кристијана Андерсена.У нашој школи велику пажњу поклањамо развоју читалачких навика и читалачке писмености кроз бројне активности, а једна од омиљених је и “Причаоница” када наглас читамо изабрана књижевна дјела.Ове године, условљени епидемијом, поклањамо вам приче Ранка Павловића из збирке “Једна прича и друге приче” које говоре бивши и садашњи ученици наше школе и наша библиотекарка Бранкица Радоњић.Анастазија Шимићhttps://www.youtube.com/watch?v=Hyb-u_9SC5gНеда Стојчићhttps://www.youtube.com/watch?v=0asonloUGrwВук Карановићhttps://www.youtube.com/watch?v=ypRuneJASXg&t=3sБранко Кукавчићhttps://www.youtube.com/watch?v=qI1-KvoJ38wКатарина Марјановићhttps://www.youtube.com/watch?v=TJjGmjJDSGsДајана Кондићhttps://www.youtube.com/watch?v=gFXxi9iYHykЈована Пргоњићhttps://www.youtube.com/watch?v=qM7v9-KYVWIДејан Васићhttps://www.youtube.com/watch?v=ViRiFm1PYqUАднан Селимовићhttps://www.youtube.com/watch?v=JFlunTMCAGQБранкица Радоњићhttps://www.youtube.com/watch?v=7T-fnQe_d7c
Шк. 2016/17.
Представљамо таленте
У нашој школи дајемо предност свестраном развоју личности и унапређењу потенцијала. Примјер за то је и Марко Грабас који је један од најсвестранијих ученика наше школе- програмер републичког ранга, , спортиста који школу представља на регионалним такмишењима и умјетнички таленат.
Шта за тебе значи успјешан ученик?
По мени, успјешан ученик је сваки ученик који својим знањем, или својим умјетничким или физичким способностима угравира своје име у памћење одређеног наставника. То је ученик који по мени, не мора да буде у свему добар, али у ономе у чему је добар, да прегази норму.
На који начин постижеш тако високе резултате из различитих области: спорт, умјетност, школска такмичења?
Мислим да је веома важна организација, јер у толикој збрци такмичења и школских обавеза, без добре организације, ученик ће се веома лако погубити и неће знати ни гдје је кренуо, а ни гдје је стигао. Такође, без максималне посвећености и без воље за тим што се ради, неће се далеко догурати, јер се ученик мора повезати за оно што ради, мора завољети оно што ради. Оно што је мени много помогло јесте борбени дух који ме увијек гура даље, и чини ме да будем поносан на оно што сам постигао, али и да се увијерим да може још боље и да нема одустајања.
У школи си највећи успијех постигао из области информатике и програмирања. Видиш ли себе у тим областима у будућности?
Наравно. Још као веома маломе, у мени се јавила жеља да правим игрице, које сам тада нон- стоп играо. Временом, кроз године учења, сусрео сам се са информатиком, и одмах сам знао да ће то бити оно чиме ћу се ја бавити у животу. Посебно сам се заинтересовао за један дио информатике – програмирање. Задатке са часа сам веома лако рјешавао, те сам у потрази за занимљивијима, открио програмерску секцију наше школе. Од тада радим озбиљније задатке и одлазим на такмичења, те сматрам да сам стекао веома добру подлогу за наставак школовања у информатичкој гимназији. За вријеме које ће доћи послије тога је још рано било шта рећи, али се надам да ћу на крају ипак испунити свој дјечачки сан.
Остаје ли времена за хобије и дружење?
Ту је опет веома важна организација. Код мене за све има времена, и још га остане на претек. Укључен сам у огроман број секција, тако да никада кући прије 14 часова не дођем. Такође, два пута седмично похађам курс енглеског језика, а наравно сваки дан издвојим од сат и по до два и по сата за вјежбање информатике, и око пола сата до сат за понављање и учење за школу. Поред овог свега веома често сам на школском игралишту и играм баскет, или са друговима шетам градом. Тако да, бар у мом случају, времена има и превише.
Шта можеш поручити читаоцима?
Могу да поручим, да шта год радили, само се трудите и будите истрајни. Мој лични примјер, 2015/2016 година, 5 бодова од могућих 100 на општинском такмичењу из информатике, годину дана послије, уз свакодневни рад и унапређивање дошао сам до државног нивоа овог такмичења. Тако да, ништа није немогуће, али ништа се неће десити само од себе.
Александар Тривуновић-спортски таленат
У току свог школовања Александар је показивао заинтересованост за многе спортове.
Већ у шестом разреду било је примјетно да “одскаче” од осталих ученика из генерације по развоју моторичких способности. Иако је тренирао карате, одлично се сналазио у свим спортским дисциплинама. У осмом разреду је узео учешће у свим спортским секцијама које су организоване у школи и дао велики допринос на такмичењима. Исказао се како у индивидуалним, тако и у екипним спортовима. У завршној години основног школовања био је један од носилаца игре на такмичењима у одбојци, фудбалу, кошарци и рукомету. Заједно са својим другарима постигао је одличне резултате. Сјајан је био и на атлетским такмичењима. Увијек је максимално мотивисан у спорту, а то му је много помогло да редовно осваја медаље на турнирима у каратеу, којим се бави већ неколико година.
Сви се надамо да ће Ацо имати успјешну и дугу каријеру у овом борилачком спорту.
Анастасија Гуњевић-хуманитарац са умјетничким талентима
У рубрици Представљамо таленте желимо показати да у нашој школи постоје ученици који поред одличног школског успјеха посједују и свестраност која је битна за сваког младог човјека у одрастању. У овом броју представљамо Анастасију Гуњевић, ученицу IX2 разреда .
- Представљамо те као успјешну и талентовану ученицу. Шта за тебе значи школа и школске обавезе на овом узрасту?
За мене је школа веома битна и ту стичем знање које ће ми требати за будућност, али ипак у школи ми је најдраже дружење са другарима. Сваки ученик има школске обавеза као што су учење и писање задаће. Због тога сви ученици требају имати добру организацију и да буду марљиви.
- Волонтер си Покрета Црвени крст и учествовала си у бројним хуманитарним акцијама. Откуд интересовање и љубав према помагању другима?
Одувијек сам вољела помагати другима и жељела сам да будем дио разних хуманитарних акција. Добила сма ту прилику и веома ми је драго због тога. Такође, ове године сам са својом екипом освојила прв мјесто на општинском и треће мјесто на регионалном такмичењу у Бањој Луци из Познавања Покрета Црвеног крста.
- Као ученица музичке школе показала си свој таленат и на бројним такмичењима и концертима?
Већ шест година похађам Основну школу за музичко о бразовање на одсијеку клавир. Још од почетка музичког образовања учествовала сам на разним концертима и такмичењима. Најдраже такмичење ми је било у Србији у Аранђеловцу гдје сам освојила трећу награду. Такође сам учествовала на концертима како у Прњавору, тако и у другим градовима.
- Члан си и школске драмске секције и често виђена на школским приредбама. То само потврђује твоју свестраност. Како стижеш да успјешно испуниш све своје обавезе?
Труд и добра воља су мој кључ за успјешне резултате. Понекад буде тешко да извршим све своје обавезе, али не одустајем. Уз организацију и марљивост све се може постићи.
- Која је твоја порука школским другарима?
Моја порука је да никад не осустајете од онога што волите и желите. Чак и послије падова и разочарења треба да наставите да се трудите и вјерујете у себе јер другачије нећете постићи своје циљеве. ***
Шк. 2015/16.
Представљамо таленте
Небојша Вуковић
Свако од нас може да засија не неком пољу ако на вријеме то схвати и вриједно ради. Упознајте Небојшу Вуковића- „Вуковца“ и програмера државног ранга
- Да ли си ти већ у нижим разредима показивао интересовање за информатику?
У нижим разредима нисам имао интересовања јер сам на рачунару углавном играо игрице. Тек крајем седмог разреда појавила се жеља за информатиком. Родила се идеја да урадим неку промјену на свом рачунару, али нисам знао како па сам почео да учим и сазнајем. То сам научио сам истраживањем и помоћу Интернета. Родитељи ме подржавају, али ме и сад стално критију што сам толико за рачунаром.
- Постигао си завидне резултате на такмичењима из информатике?
У осмом разреду први пут сам се сусрео са програмирањем. Прошле године сам освојио друго мјесто на општинском , друго на регионалном , прво на републичком и пето на државном такмичењу из програмирања. Ове године сам био први на општинском,први на регионалном такмичењу и први на републичком такмичењу.
На такмичењима добијемо проблемски задатак који требамо ријешити по кодовима. Моје припреме се одвијају на часовима и код куће, али сад ми је већ довољно да радим неке задатке на додатној настави са наставницом Борком Павловић. Није лако почети са програмирањем. Суштина је промијенити начин размишљања. Рачунар не размишља, него у датом тренутку ради само једно и то веома брзо. Ум програмера мора да се прилагоди другачијим шемама.
- Шта те још занима осим информатике?
Већину слободног времена проводим уз компјутер. Учим по потреби јер је успјех у школи битан за друге ствари. Волим да слушам музику, поготово бубњеве и знам доста о томе. Жеља ми је да се некад окушам и на том пољу.
- Какави су твоји планови за будућност?
Ићи ћу у информатичку гимназију да бих усавршио своје знање из ове области. Студирао бих ту област . У овом тренутку ме највише занимају мреже, конструкција и програмирање . Кад се виде добре стране тога то те вуче да још више напредујеш због добробити свијета. Сва модерна цивилизација зависи од рачунара и информатичара .
- Имаш ли неку поруку за наше читаоце?
Ја сам постигао ове резултате зато што то волим и радим из свог интересовања и љубави. Најбитније је да се воли то што се ради, а ако радимо на силу сигурно неће бити добрих резултата.
Са Небојшом разговарала Дајана Башић IX1
Представљамо таленте
Данијела Дуроњић
Пјесничка искра
Поезија је љубав која Данијелу чии срећном. Док је била код учитељице, настале су њене прве пјесме, а тако је и наставила. Њени стихови су често красили странице нашег школског часописа, а недавно је њена пјесма „Облак“ представљена на порталу „Табла“ у Србији. Награђивана је на школским литерарним конкурсима који су најбоља промоција њеног талента.
Мотиве за своје пјесме Данијела проналази свуда око себе, тамо гдје машта закорачи, настају и стихови.
Надам се будућим поетским корацима као и првој пјесничкој збирци.
Наставница Љиљана Репић
Представљамо таленте
Анастазија Шимић
Одликаш-умјетник
У жељи да вам у сваком броју представљамо свестране и талентоване ученике , овај пут то ће бити ученица коју красе најљепше особине и умјетничка интересовања.
Ј: Знамо да поред бројних школских обавеза стижеш да његујеш и неке хобије. Чиме се још бавиш?
Поред школске историјске и лингвистичке секције, бавим се глумом тј. глумим у градском аматерском позоришту скоро седам година. Осим тога, пишем поезију и прозу и много читам. Могла бих додати и цртање, осносно сликање као хоби.
Ј: Литерарни таленти су ријетки у данашње вријеме када дјеца све мање читају. Када и како си препознала овај таленат код себе?
Одмалена сам вољела да читам, посебно поезију. Инспирисана својом мајком и Даном жена, у другом разреду сам написала прву пјесму, а лекторисала ју је моја учитељица Сања Ковачевић. Наставила сам да пишем поезију, а нешто касније и прозу. У више наврата сам представљала нашу школу на књижевним сусретима и вечерима поезије. Драго ми је да су ме људи којима сам представљала своје радове охрабривали да наставим да пишем и да се усавршавам.
Ј: Такође смо твоје име чули и на неким ликовним конкурсима?
Радови које сам слала на ликовне конкурсе су већином они које сам урадила на часу ликовне културе, а које је изабрала моја наставница. Код куће не налазим много времена да се посветим сликарству. Прошле године сам освојила прво мјесто на ликовном конкурсу поводом Дана жена за рад који сам цртала на часу са темом „Жена“.
Ј: Поред свега стижеш и да се бавиш глумом. Како то изгледа, бити увијек неки други лик?
Глуму, тј. позориште стављам испред других хобија и трудим се да ту будем што посвећенија и преданија задатку који добијем. С обзиром на то да сам у позоришту врло дуго, имам искуства са различитим улогама у различитим типовима представа. Трудим се да дам све од себе у свакој улози, колико год захтјевна улога била. Морам признати да је тешко након мјесеци бивања једним ликом постати нови и сасвим другачији лик у новој представи.
Ј: Као одличан ученик, школу стављаш на прво мјесто. Који су ти омиљени предмети и какви су твоји планови за будућност?
Трудим се да у школи постижем добре резултате како бих у будућности имала више могућности, али и да бих ја сама била задовољна својим знањем и оцјенама. Као омиљене предмете издвојила бих енглески и њемачки језик те српски језик и ликовну културу.
Имам склоност и учење страних језика ми иде од руке. Зато планирам да се у будућности бавим нечим у вези са страним језицима. Што се тиче мог даљег школовања, намјеравам уписати гимназију, језичку или општи смијер.
Са Анастазијом вас упознали новинари Јованчета
Шк. 2014/15.
Представљамо таленте
Невена Ђукић
„Вуковац“ са математичким талентом
- Таленти се обично покажу још у најмлађем добу. Да ли си ти већ у нижим разредима показивала љубав према математици?
Вед код учитеља ми је математика била омиљени предмет и знала сам да ћу се тиме бавити. И код куће сам радо вјежбала задатке. У старијим разредима ми је помагала сестра која је успјешна и на свјетским математичким олимпијадама.
За мене је математика лакши предмет од неких друштвених и немам проблема око учења.
- Постигла си завидне резултате на такмичењима из природних наука и спорта. То те је и довело до титуле Ученик генерације.
Послије школских тамкичења, углавном сам представљала нашу школу на општинским и регионалним такмичењима из математике, физике и информатике.
У осмом разреду сам освојила прво мјесто на општинском такмичењу из математике, а у деветом прво мјесто на општинским такмичењима из математике и информатике, пето мјесто из физике. Услиједила су пето мјесто на регионалном такмичењу из математике и осмо мјесто на регионалном из информатике.
Посебно ми је драго освојено прво мјесто на општинском из математике.
Спортом сам се бавила у нижим разредима као члан Атлетског клуба „Прњавор“ гдје сам била успјешна на уличним тркама са златном медаљом у Приједору 2010, у Брчком 2009. и 2010, Мркоњић Граду 2009. и Градишци 2009. Сребро сам освојила у Прњавору 2009 и 2010. и на Првенству БиХ 2010. Бронзану медаљу сам донијела са уличне трке Приједор 2009, Првенства РС 2010 и са Првенства БиХ 2009.
Посебно сам поносна на сребро са првенства БиХ.
Након атлетике препознала сам се у јоги. Гимнастика ме је увијек фасцинирала, а јога је најсличнија томе. Овај тренинг усклађује тијело и ум и помаже ми да се боље сконцентришем што показују и резултати.
- Иза ових резултата стоји велики рад и добра организација. Како планираш свој дан?
Школско градиво у највећој мјери покушавам да научим на часовима да бих код куће могла да се посветим стварима које више волим и које ме више занимају. То су углавном вјежбање математике,свирање виолине, спорт и дружење са пријатељима.
Шести сам разред музичке школе, предмет виолина, што такође улази у дневне школске и ваншколске обавезе.
- Постоји ли област природних наука која ти је најдража?
За сада немам нешто што се нарочито истиче, али кад се озбиљније почнем бавити можда се нешто издвоји.
- Који су твоји планови што се тиче даљег образовања?
Планирам уписати информатичку гимназију зато што мислим да тако могу највише научити из области које ме највише занимају. Свакако ћу се озбиљније бавити математиком. Факултет још нисам одабрала.
- У Јованчету представљамо свестране и успјешне ученике. Од вас можемо сви да учимо. Која је твоја порука за наше читаоце?
Да не одустају послије првог разочарења, већ да наставе да се труде и да се изборе за оно што желе да постигну и да вјерују у себе.
Са Невеном разговарала Дајана Башић VIII1
Представљамо таленте
100 медаља за Огњена Благојевића
Огњен Благојевић је скроман и неупадљив ученик за кога смо сазнали да остварује врхунске резултате у једној борилачкој вјештини.
Тим поводом га представљамо нашим читаоцима.
Ј: Kада си се почео бавити каратеом и зашто си баш тај спорт изабрао?
Почео сам да тренирам са седам година. Изабрао сам тај спорт зато што волим борилачке вјештине, и идол ми је био катратиста и глумац Брус Ли.
Ј: Да ли би волио постати професионалац у каратеу?
Моја је жеља да постанем професионалац. Сад већ имам црни појас. У овом тренутку се базирам на такмичења како бих постао европски па свјетски првак у својој категорији.
Ј: Који су твоји највећи досадашњи успјеси?
Имам 100 медаља, од чега 23 златне, 28 сребрних и 49 бронзаних. Такође имам два пехара са такмичења. Један пехар сам освојио на Међународном првенству у каратеу у Србији у Суботици, а други сам добио као најперспективнији млади каратиста општине Прњавор 2013. године. Најдража ми је златна медаља са Међународног првенства 2011. године у Суботици-Србија. Ове године сам се пласирао на треће мјесто на првенству БиХ за кадете у Тузли.
Ј: Како постижеш тако високе резултате у спорту уз обавезе у школи?
Марљивим радом и редовним тренинзима постигао сам добре резултате. Одличан сам ученик од првг разреда. Поред каратеа бавим се и крав магом-израелском борилачком вјештином. Такође похађам додатну наставу из математике и информатике јер су то
области које ме највише занимају. Цијели дан испланирам тако да стигнем увече да тренирам.
Ј: Шта би поручио осталим другарима, нашим читаоцима?
Моје бављење спортом ми је донијело бројна пријатељства, обогатило моје знање и усавршило борилачке вјештине.
Препоручио бих свима да се баве спортом због стицања дисциплине, кондиције и доброг дружења.
Огњена представила Татјана Дринић VI1
Шк. 2013/14.
Представљамо таленте
Стефан Стакић
„Вуковац“, спортиста, хармоникаш
Стефан Стакић представља не само доброг ученика, него и промовише и остале позитивне вриједности као што су бављење спортом и умјетношћу. Овом приликом га представљамо читаоцима нашег часописа.
Ј : У школи си познат по успјесима из природних наука, али такође смо чули да се бавиш спортом, риболовом и музиком.
Од школских предмета највише ме интересују математика, физика и хемија и ту сам показао и највеће резултате : од 8. разреда када сам освојио прво мјесто на школском и друго на општинском такмичењу из физике. Наставио сам се посвећивати тим предметима да бих у 9. разреду освојио прво мјесто на школском такмичењу из физике и хемије, а потом на општинском из физике прво и из хемије друго мјесто.
Риболов је мој хоби од четврте године. Са такмичењима сам кренуо од шесте године и одмах сам добио и медаље: пет пута сам био првак општине као пионир и кадет. Три пута сам био други на нивоу општине. Добитник сам и општинске награде као млади риболовац. Прошле године сам постао првак премијер лиге БиХ у лову рибе удицом на пловак у категорији кадети У-14. Овај рејтинг ми омогућава да представљам БиХ на Свјетском првенству које ће се одржати наредне године у Хрватској.
Спортом се бавим од малих ногу- од шесте године кошарком. Тренирам у КК „Булдогс“ и такође сам члан кошаркашке, одбојкашке и рукометне секције школе са којом сам остварио и резултате: прво мјесто на општинском такмичењу претпрошле и ове године, а прошле друго мјесто.
Ј: Музика чини важан дио твог живота као и већини младих људи. Ипак си ти отишао мало даље у томе.
Члан сам оркестра СПКД „Просвјета“ гдје свирам хармонику. Од своје девете године свирам на приватним часовима хармонике гдје сам стекао основна знања , а сада се усавршавам самостално по слуху. Уопштено ме привлачи музика, али због природе инструмента највише народна и етно, али и рок и забавна. Осим на концертима нашег КУД-а , свирам и на приредбама поводом Дана школе. У Зворнику 2012. сам се такмичио појединачно на Данима фолкора. Све то ми помаже да стекнем веће музичко искуство.
Ј: Имаш ли некад осјећај да имаш превише обавеза?
Тешко је да се организујем и често имам осјећај да сам презаузет, али најбитније су радне навике. Предност увијек дајем школским обавезама, а послије тога је кошарка и музика.
Ј: Какви су твоји планови за будућност?
Планирам да упишем гимназију због ширег образовања, а планови су ми да идем на Туризмолошки факултет јер ме путовања највише привлаче.
Ј: Имаш ли неку поруку за наше ученике?
Најбитније су радне навике и добра организација. Школа мора бити на првом мјесту. Наставићу са свим овим активностима јер ме то испуњава и чини још задовољнијим.
Са Стефаном нас упознала Дајана Башић VII1
Представљамо таленте
Аднан Селимовић
Млади пјесник, глумац, фотограф
Ученици наше школе представљају се многоструким талентима, а један од њих је и Аднан Селимовић, ученик VIII1 разреда
Ј: Kад си се почео бавити писањем?
Почео сам писати 2010. године и моја прва пјесмица је „Укрина“. У писању ме подржавају родитељи, наставници и пријатељи.
Инспирацију проналазим у природи и окружењу, али и у данашњем врмену у коме живимо. До сада сам написао преко 25 пјесмица за дјецу, али се међу њима може пронаћи и покоја пјесма за одрасле.
Ј: Недавно си освојио награду за своју пјесму. Можеш ли нам рећи нешто о томе?
На конкурску „Интернет и ја, пријатељи или не“, Министарства породице, омладине и спорта, моја пјесмица је од 247 пјесмица заузела прво мјесто.
Конкурс је био организован поводом Међународног дана дјетета и 20. новембра сам присуствовао уручењу награде у Медицинској школи у Бањој Луци.
Ј: Знамо да имаш и других хобија и и нтересовања.
Осим писања поезије, бавим се и умјетничком фотографијом, глумом, скупљањем старих новчаница, играњем наградних игара.
Ј: Представи нам и друге своје успјехе:
Низ година сам члан прњаворског аматерског позоришта и глумио сам у више представа.
На 13. Фестивалу омладинских позоришта РС освојио сам награду стручног жирија за глумачко остварење у улози Злог вилењака у представи „Ако је веровати мојој баки“. Такође је занимљиво да имам и преко 60 награда путем фејзбук наградних игара.
Ј: Kакви су твоји планови за будућност?
Наставићу да пишем. Опушта ме то, а кроз пјесмице шаљем поруке дјеци и одраслима.
Имам у плану да издам збирку пјесама за дјецу.
Са Аднаном разговарала Сара Лишчић VI2
Шк. 2012/13.
Представљамо таленте
Никола Новарлић
Ако желиш-то и можеш
Никола Новарлић је ученик деветог разреда који је својим интелектом и спортским духом, али и духом другарства и заједништва показао да се правим вриједностима могу подичити и ученици наше школе.
Представљамо га читаоцима нашег часописа.
J: Поред одличног успјеха постижеш завидне резултате на такмичењима редовне наставе. Како успијеваш све постићи?
Из године у годину трудим се да постигнем боље резултате него прошли пут тако да сам сам себи једини противник. Не могу рећи да постоји неки рецепт за успјех, него сваки дан издвојим мало времена за вјежбање и тај начин припремања је показао добре резултате.
Ј: Да ли због учења занемарујеш дружење?
Увијек се нађе времена за одмор и рекреацију као и за дружење и изласке.
Ј: Можеш ли навести неке од досадашњих успјеха?
Школу сам представљао на разним наставним и ваннаставним такмичењима на различитим нивоима. Највише знања сам показао у физици и информатици. Издвојио бих посљедњи успјех, а то је четврто мјесто на републичком такмичењу из информатике којим сам стекао право учешћа на државном нивоу такмичења.
Ј: Знамо да се активно бавиш и спортом. Да ли си и ту постигао резултате?
Тренирам рукомет. То је екипни спорт тако да ту нема пуно мјеста за индивидуалне успјехе, али бих издвојио даграду за најбољег младог рукометаша 2011. године као и награду за најбољег стријелца ОРКА турнира у Бањој Луци. Са екипом сам освојио многе међународне турнире као и треће мјесто на купу Републике Српске.
Ј: Са оваквим резултатима можеш да бираш коју ћеш средњу школу уписати?
Пошто ми боље иду природне науке и рад са рачунарима планирао сам уписати информатичку гимназију.
Ј: Желиш ли нешто поручити нашим читаоцима?
Кад нешто стварно волиш и томе се посветиш то више није обавеза него задовољство.
Разговор водила Данијела Старчевић IX1
Представљамо таленте
Марина Николић
Перо у руци и души
Ј:Када си почела писати поезију?
Када сам имала 6-7 година, мој тата је писао шаљиве стихове да би забавио мене и мог брата у хладне зимске дане. Мислим да је тада почела моја љубав према писаној ријечи, али су моји први стихови настали у 10. години.
Ј: Који су твоји досадашњи успјеси?
Освојила сам друго мјесто на литерарном конкурсу „Мој сусрет са писцем Јежеве кућице“ у 7. разреду. Ове године сам освојила друго мјесто на конкурсу за награду „Кочићева тканица“ такође, двије моје приче су биле објављене у тинејџерском магазину Хеј.
Ј: Гдје налазиш инспирацију?
Инспирацију налазим у свему око себе, у природи, у неким ситним догађајима. Често се из нечег малог изроди велика пјесма.
Ј: Ко те највишe подржава у твом писању?
Моја породица и пријатељи. Иако неки од њих и не воле да читају за моје радове су увијек ту.
Ј: Имаш ли узоре?
Моје омиљене књиге су „Хари Потер“, па Џ. К. Ролинг могу да назовем једним од својих узора. Ти романи су повезали дјецу и тинејџере широм свијета, научили их да његују љубав и пријатељства, да маштају и стварају и вољела бих да и ја једног дана напишем нешто такво.
Ј: Планираш ли се даље у будућности бавити писањем поезије?
Не мислим да ће ми то бити главно занимање, али нећу престати да пишем. Записивање властитих мисли је нешто што ми се увукло под кожу. То је начин живота.
Ј: Порука за младе читаоце:
Марк Твен је једном рекао: „Два најбоља дана у животу су дан кад се родиш…
и дан када схватиш зашто“.
Ни ви, ни ја нећемо сутра открити шта нам је животна мисија-да бисмо то открили треба да истражујемо себе, своје жеље и ставове.
Писање дневника је идеално за то. Ако ништа друго, за пар година ћете се смијати разним глупостима које сте писали.
Са Марином разговарала Сара Лишчић VI1
Шк. 2011/12.
Представљамо таленте
Ђорђе Радујковић
Витез од тастатуре
Упознаћемо вас са учеником који је посебан не само по својим успјесима из појединих предмета , него и по свестраности која се у данашње вријеме ријетко налази. Ширина његових интересовања обећава му блиставу будућност.
Ј: Ти си у школи најпознатији по успјесима из математике и информатике. Реци нам нешто о томе.
Рачунар сам добио са седам година и тада сам почео, али сам само играо игрице. Са осам година сам почео учити прављење сајтова, на приједлог оца. Уз играње игрица почео сам да се занимам за програмирање и тако је све почело. На секцију сам се уписао у осмом разреду, иако је секција била за девете разреде. Ове године сам освоји прво мјесто на општинском , а четврто на републичком такмичењу тако да ћу нашу школу представљати и на државном такмичењу.
Математику сам одувијек волио, али сам почео вјежбати тек у шестом разреду .У седмом разреду сам освојио прво мјесто на општинском такмичењу и седмо мјесто на регионалном такмичењу . Ове године сам био други на општинском такмичењу.
Ј: Имаш ли какав хоби?
На инцијативу сестре сам се уписао у аматерско позориште. Прва улога коју сам добио је била улога принца у представи „Краљевски фестивал“ и од тада сам већ глумио у три представе, а спремна је и четврта.
Моја највећа страст је ГИТАРА. Гитару сам почео свирати и учити акорде у седмом разреду из уз музику се најбоље забављам.
Ј:Бавиш ли се спортом?
Бавим. Рукомет тренирам двије године. Са рукометом сам освојио 2. мјесто.
Ј:Чули смо и да си члан ОИ „Кестенград“ ?
У извиђаче сам се учланио 2008. године. Тада је била организована водна школа на Љубићу. Ту сам положио школу за водника. Освојили смо 10. мјесто у Бањалуци.
Ј: Коју средњу школу желиш да упишеш?
Желим да упишем Гимназију, општи смијер, у Прњавору.
Послије Гимназије желим да упишем Војну академију, смјер ваздухопловство, у Србији.
Ј: На крају, постоји ли секција у граду у коју ниси учлањен?
(смијех) Вјероватно постоји.
Ј: Одлазиш из основне школе и растајеш се и са редакцијом Јованчета. Имаш ли какву поруку за читаоце?
У редакцији ми је увијек било врло забавно. Морате се много трудити да нешто постигнете, али што је труд већи и успјех је већи.
Ученика представили
Бојан Дебељак IX2
Стефан Кнежевић IX2
Шк. 2011/12.
Представљамо таленте
Катарина Живковић
Дјевојчица у џудо-кимону
У оквиру ове рубрике жељели смо вам представити нашу ученицу Катарину Живковић која се бави џудом и прилично је успјешна у овом „неженском“ спорту.
Џудо сам почела да тренирам са пет година у прњаворском клубу „СОКО М“.
За тај спорт сам сазнала од друга који је такође почео рано да тренира.
Прво сам ишла рекреативно, али уз такмичења и медаље то ме је све више привукло. Први пут сам освојила награду 2007. год са шест година, а до сада сам нанизала 20 медаља од којих једно златно пет сребрних и 14 бронзаних медаља, све у борбама.
Издвојила бих треће мјесто на државном такмичењу које је мој највећи успјех.
Иако многи мисле да је џудо груб спорт који није за дјевојчице , није тако, што доказује и то да код мене до сада није било повреда.
Џудо је борилачки спорт који захтијева доста кондиције , а снага долази са тим.
На тренинзима највише радимо технику и понеку борбу три пута седмично по два сата. Тренутно се борим у категорији до 52 кг старије пионирке.
Сад имам зелени појас и чека ме још полагање за плави и смеђи до црног.
За крај разговора, Катарина нам је још рекла :“Поред свих обавеза и честих путовања уз добру организацију успијевам да стигнем да се дружим и испуњавам све своје школске задатке“.
Редакција „Јованчета“
Представљамо таленте
Ђурђина Кнежевић и Милица Ђукић
Да је лако то би знао свако
Ђурђина Кнежевић енглески језик учи од шесте године. Ишла је на такмичења од шестог разреда. Она има разне ваншколске активности. Ове године је освојила прво мјесто на републичком такмичењу из енглеског језика. По њеним ријечима,за ово такмичење се припремала три дана, односно цијели свој живот, додајемо ми. „најтежа је граматика“, признала је Ђурђина. Такође нам је признала да је најгори дио кад сви понављају прије такмичења па се онда питам : „Да ли је то тако?“. Предност такмичења је и што је упознала друге вршњаке са сличним интересовањима и талентима. Из школских предмета као омиљене издваја енглески језик и математику, а није се пронашла у физици и хемији. Увијек је имала пет из енглеског језика. Сматра да јој највише помаже то што је завршила курс енглеског језика. Организација учења није компликована, не посвећује више времена неком предмету иако има све петице.
Ђурђинина порука за све наше читаоце гласи:
„Такмичења су битна, али због тога не морате изостављати друштвени живот“.
Са Ђурђином су нас упознали Дејан Половина VIII2 и Стефан Кнежевић VIII2
Милица Ђукић-ученик генерације таленат за математику, мада она сама то не сматра неким специјаним талентом. У шесто разреду није остварила неке запажене резултате из математике, али је из српског језика освојила прво мјесто на општинском такмичењу.
Из математике је у седмом разреду освојила треће мјесто на регионалном нивоу такмичења, а и сте године на републичком нивоу постигла је свој најбољи резултат. Осми разред „ништ аспецијално“ како она каже, али ипак прво мјетсо на општинском нивоу такмичења није мала ствар. У деветом разреду није много вјежбала, али је стигла до државног нивоа такмичења, након што је на општинском била прва, а регионалном трећа, а на републичком такмичењу друга.чак и из физике „није лоша“, прво мјесто на општинском, четврто на регионалном и треће на републичком нивоу такмичења.
Сваки пут када оде на такмичење мисли да је конкуренција боља од ње, али свако од нас некада има трему. Милица мисли д аима много среће. У редовној настави успијева да одржи добре оцјене, а њен циљ је одувијек био да има све петице у школи.
Њен савјет нашим читаоцима је:
„математику треба вјежбати од почетка, јер се већина тога научи у шестом и седмом разреду“
Са милицом нас је упознао Ђорђе Радујковић VIII2
Шк. 2010/11.
Представљамо таленте
Дејан Черкета
Спринтерице које побјеђују
Дејан Черкета је ученик IX разреда наше школе.
Тренира годину дана у АК „ Прњавор“са тренером Далибором Врховцем.
Како се и прије бавио свим спортовима: фудбалом, теквандоом и кошарком не изненађује да је коначна одлука атлетика-краљица спортова.
У сваком његовом дану мора се пронаћи сат времена за тренинг који је организован у 13. 30 и траје један сат за који се претрчи око два километра зависно од темпа трчања и загријавања. Тренирају напољу по свим условима.
Сазнали смо и да нема посебан режим исхране осим што не смију пити газирана пића.
Дејан припада категорији старији пионири у којој је и актуелни првак Републике Српске на 1500 м.
„Почео сам да се такмичим у Мркоњић Граду у октобру прошле године од када сам нанизао сљедеће успјехе:
Током 2010. Године освојио сам осам медаља на првенствима РС и БИХ од чега: једну златну, двије сребрне и три бронзане, а ан уличним тркама и кросевима освојио сам двије медаље. Издвојио бих и сребрну медаљу на 8оо метара на општинским МОИ за старије пионире у Прњавору.
Треба имати доста воље да се трчи по свакаквом времензу, без обзира на остале обавезе , расположење или друге околности.
Доста их буде болесно , али ја нисам болешљив и углавном нема проблема.
Сва такмичења и путовања су изазов. Памтим одлазак на припреме на Јахорину, а ове године се иде или Бар или на Јахорину.
Укидањем виза нам се отвара прилика за такмичења и у осталим околним државама.
Мене спорт не одвлачи од учења.Имам времена за дружење и живот какав живе остали вршњаци.
Мој идој је Усаин Болт актуелни свјетски рекордер на 100м са временом 9:58.
Атлетика је доста популарна то је основа за све и један други спорт.
Моја порука за све читаоце Јованчета је тренирајте, бавите се спортом, живите здраво и дружите се.“, рекао нам је у разговору наш школски друг Дејан Чаркета.
АК „Прњавор“ броји 30-так чланова и изузетно је успјешан, тако да су оптимистични слиједећи причу свога предсједника Жељка Петровића који је био и учесник на Олимпијским играма у Сиднеју.
Редакција „Јовачета“
Шк 2009/10.
Представљамо таленте
Јелена Бабић
Тешко је описати у неколико реченица нечији дугогодишњи рад и труд. Јелену Бабић коју познајмео као марљиву и одличну ученицу, можемо са лакоћом да сврстамо међу најталентованије ликовњаке ОШ „Бранко Ћопић“. Ако сте барем једном прошли кроз хол наше школе запазили сте прелијепе радове, нацртане и насликане коње у галопу, на пољу, међу осунчаним пејсажима Јеленине маште. Експресивним потезима, слободних линија са препознатљивим пастелним колоритом, Јелена је приказала вјеродостојне покрете те снажне животиње која је била и кроз историју умјетности инспирација многих умјетника као што су Дега, Пикасо, Рембрант и многи други.
Из године у годину, из дана у дан њезини рад се очитава прогресијом. Као наставница ликовне културе, пожељела бих јој још много радова и изложби у животу, као и то да настави школовање усмјерено на умјетности.
О Јелени од срца
Наставница ликовне културе
Сандра Ступар-Бањац